Praktični saveti

Ovo sam već napisao u drugom topic-u, ali može da bude posebna tema. Ujedno pozivam sve ostale da se aktivno uključe u temu i daju neki koristan savet koji bi bio od pomoći manje iskusnima u fotografiji.

Prvi savet je vezan za fotografisanje u zimskom periodu. Dakle...

Oduševljeni scenama koje hladna sezona donosi sobom, naravno da ćemo hteti slikati zimska sportska događanja, klimatske efekte i sl.
Fotoaparat ipak zahteva uviđavnost svog vlasnika... i dovoljno vremena da se aklimatizuje. Svaka veća promena temperature redovno se odražava na performanse uređaja i to treba imati na umu izlazeći na temperature ispod nule. Usput, sve se ovo odnosi i na kamere, naravno...
Prve se pobune baterije, "ulenje" se i "zaborave" znatan deo kapaciteta. Svakako treba poneti rezervne, koje je najbolje držati duboko u odeći, uz telo. Tako će dati više energije pre nego se ohlade toliko da im opadne napon. Čak i baterije koje pokazuju da su prazne, oporaviće se malo ako ih zgrejemo.
Alkalne, NiCd i NiMH (tim redom!) slabije su otporne na hladnoću od Li-ion baterija koje su najmanje osetljive. Svejedno, zimi posebno treba predvideti rezervne, kako se ne biste razočarali taman kada vam to najmanje treba.
Fotoaparati izneseni iz tople prostorije prvo se "zaprepaste" zimom, što se vidi po smrznutoj maglici na svim glatkim metalnim površinama, a posebno na objektivu, tražilu i displeju. Umesto brisanja, pri čemu kristali leda lako mogu oštetiti premaz na optici, treba se strpeti da se temperatura aparata izjednači s ambijentalnom. Zamagljenja će tada ubrzo nestati.
Tokom rada na otvorenom aparat ne bi trebalo posebno grejati. Neka bude na temperaturi bliskoj okolnoj, naravno u granicama koje proizvođač dopušta, a to piše u onim uputstvima za koje možda ne znate više gde ste ih stavili... vredi opet pročitati! Dakle, spoljni džep jakne (u nedostatku adekvatne torbe) je pravo mesto. U unutarnjem, gde je baterijama super, biće mu pretoplo.
Posebno je kritičan prelazak hladno-toplo.. Kad unesemo aparat u zagrejani prostor, pojavljuje se kondenz. Vlaga iz vazduha tople prostorije nagrnuće na aparat sa svih strana. Oblikovaće se kapljice, koje se mogu skupiti u veće i ući tamo gde je voda nepoželjna - u unutrašnjost aparata. Voda u unutrašnjosti aparata je opasnost za elektroniku, a opasno je i zbog korozije materijala: kontakata, opruga...
Toga svega sasvim je pošteđen zaptiveni aparat, naravno... ali ni vratanca i poklopce takvih fotoaparata nije dobro otvarati dok se nisu aklimatizovali.
Dobra je praksa (ovo su me savetovali stariji fotografi pre nekih 30-ak godina) pre izlaska na hladno poneti najlonsku kesu iz koje istisnemo sav vazduh i složimo je uredno u mali, pljosnati paketić. Pre ulaska sa niskih temperatura u zagrejanu prostoriju treba staviti aparat u najlonsku kesu i dobro ga, "vodootporno" umotati. Unutra jednostavno odložite kesu s aparatom u neku manje zagrejanu prostoriju i ne vadite ga iz kese, sve dok se ne navikne na sobnu temperaturu. Uvek je bolje sačekati dvadesetak minuta nego kupovati novi aparat.
Ako ste zaboravili kesu, ostavite aparat u zatvorenom džepu jakne ili torbi u kojoj ste ga nosili napolje. Neka jakna ili torba stoji podalje od izvora toplote. Pričekajte pola sata, trebalo bi biti dovoljno.
Fotoaparat bi trebalo da predstavlja nešto što nam pričinjava zadovoljstvo, svako od nas se prilično potrudi da zaradi za taj komad opreme... vredi ga dakle i sačuvati. To je dovoljan razlog. A ima i još važniji: fotografije.

Vise nego aktuelna tema!

Skoro sam cuo anegdotu od starog fotografa: Fotografisao je sahranu na -15.
Japanac je naravno stao zbog baterije. Covek se lepo vratio do svoje radnje, uzeo
neki Kiev i zavrsio posao...

Fotografu se na ovu temu valjda otvara dosta solucija, bez obzira da li sada koristi digitalni ili analogni fotoaparat:

1. Kupiti external battery pack i rizikovati postojeci fotoaparat?
2. Kupiti Zenit 11 (kojem ne treba baterija za svetlomer) ?- 1000 din
3. Kupiti Zenit 12 (kojem treba baterija za svetlomer) ? - isto 1000 din
4. Kupiti Zenit 122 (koji moze da izdrzi -50 stepeni celzijusa, ali nisam siguran koliko njegov svetlomer moze da izdrzi ispod 0) - vise od 4000 din
5. Kupiti rangefinder koji lepo moze da stane u dzep - npr fed 3 - manje od 1000 din?
6. Kupiti neki Canon ili Nikon koji moze da izdrzi preko -30 (tipa Canon f-1, ili neko Nikonovo slicno resenje...)? 150 ++++ E
7. Nisam pomenuo nijedan Kiev i sl.

Licno, ovu zimu da pauziram jer hocu da razvijem filmove koje nisam ,,stigao" i recimo da uvelicam najdraze i najlepse fotke.

Sledece godine, sigurno pada Fed 3 ili Zenit 11

PS: LADA PALI NA -40

nemanja.mirkovic ::

1. Kupiti external battery pack i rizikovati postojeci fotoaparat?

Pre dve godine nisam smeo da iznesem 400D sa battery pack-om na Jankov kamen nego je ostao u kolima na Golijskoj reci . A i nije bilo preterano hladno... -10°C na osunčanim delovima, ako ne duva vetar.

I još nešto vezano za baterije...

U davna, pradavna vremena (kada je Bog išao po zemlji) bilo je i onih koji su imali hrabrosti da urade sledeće:
Sa spoljne strane se ugradi paralelni priključak (kao za slušalice), preko njega se spoji dodatni paket baterija koji se drži u unutrašnjem džepu... i struje koliko ti duša hoće. Ali i to je bila više radoznalost nego potreba...
Doduše, ovakav sistem je bio redovno praktikovan za filmske kamere koje su, zbog motora, trošile neuporedivo više struje. I naravno, za U-matic i prve BETA kamere koje su koristile katodnu cev (kao stari radioaparati - lampaši).

Jankov kamen, hmm javi se obavezno ako ponovo budes dolazio- ja sam iz Ivanjice.

Tvoj savet: Zenit 11 ili Zenit 12 za minuse?
Iscimati se i kupiti Zenit 122 ???
Koliko moze da izdrzi svfetlomer Zenita 122?

Sta se dobija na -10 do -15 sa kojim?

Neki drugi analogni za male pare?

Pucati bez svetlomera, pa sta Bog da?

Usput, mnogo me nerviraju strani sajtovi jer svi kaze ,,cold weather."
Brate hladno je i na +2 i na -22...

Negde na forumu već napisah da mi je riknuo svetlomer na 12XP, u stvari verovatno se nešto odlemilo, nisam nikad proveravao.
U principu, svetlomer na tim aparatima ne služi ničemu. I onako radiš sa manuelnom blendom, stisni okidač na prvi korak i videćeš da li je dobra (za neke objektive čak ni to ne treba). Ja sam praktično uvek i radio na oko dok nisam uzeo DSLR. Sve je stvar prakse i navike.

Pored toga što može da se "smrzne" aparat može i da pokisne. Naravno, ovo ne važi samo za zimski period.
Evo kako sam ja rešio taj problem (odnosi se na DSLR, mada je primenjivo i za neke prosumere).
U prodaji postoji mnogo "gaća" za fotoaparate i kamere koji pružaju zaštitu kako od kiše tako i termo zaštitu. U skladu sa tim im je i cena.
Postoji jednostavnije rešenje. Najobičnija najlonska kesa! Na dnu kese se probuši rupa dovoljne veličine da prođe vrh objektiva. Zonericom se kesa fiksira za objektiv pazeći da ne "utrči" ispred sočiva. Ko nema zonericu može da se posluži i gumicom za tegle. Sa druge strane se probuši mnogo manja rupa koja ide na tražilo gde se fiksira eyecup-om. Otvor kese se, u tom slučaju, nalazi ispod aparat tako da je manipulacija potpuno neometena. Naravno, termo zaštita nije za pohvalu.
Gde se ovakve "gaće" mogu nabaviti? Svuda! A cena... prava sitnica.

, lepo !!!
Sto se tice termoizolacije, isplete moja baka original adidas izolaciju od vune i za fotoaparat i za noge

Negde sam to vec ovde pisao a ako nisam evo nesto vrlo slicno Ljubinom tekstu. Tekst je manje vise prenesen iz Foto Kino Revije (e da u srecna vremena je i takvo sta izlazilo kod nas).

Do dana danasnjeg samo je jedna kamera pravljena specijalno za niske temperature. Pravljena je u 'sretnim danima kada smo tabali snijeg i marsirali visoko podignute ruke' CITA LI NEKO ALANA FORDA . Naravno Leica je u pitanju. Nije bilo kliznih elemenata, sve sto je pokretala bilo kakva opruga vrtelo se na kuglicnom lezaju, makar i mikronskom. Kao i mitraljezi, podmazivana je vazelinom jer nije bilo sintetickih ulja a i Wurth se bavio drugim poslovima.

Koje probleme razmatramo na niskoj temperaturi:
1. Struja.
2. Lubrikanti.
3. Kondenzacija.
4. Materijali od kojih su kamere napravljene i konstrukcije.
5. Postupanje.

1. Od kada su smisljeni 'pocket battery packs' struja vise nije problem. Li baterije traju duze na hladnoci ali ne bitno duze. Rezervna baterija (1 ili 2) ili kompleti su takodje dobra ideja.
Ko ima u potpunosti mehanicku kameru-nema takvuh problema. On ima druge probleme .
2. Kamere se posebno spremaju za BEZBEDNO snimanje na snegu. Dakle sva maziva se menjaju, stavljaju se 'laksa' odnosno silikonska. Da li je kamera zaptivena ili ne NEMA ZNACAJA, na stvarno niskoj temperaturi mazivo se jednostavno zgusne. Zavesice sporo putuju, ogledalo sporo putuje i struja sporo putuje he he (sala).
Januara 1985e snimao sam 'suplji bataljon' na gadjanju. Zene vojnici??!! Na minus 27C u kamenolomu na vrh Fruske Gore. Practica L2 (vojna). Snimci preeksponirani za 2-3 blende, skoro se dobijao efekat solarizacije na zidnim novinama. Sve zbog smrzlog maziva.
3. Kondenzacija je veliki problem ali ne tako tragican kod strpljivih ljudi. Samo treba imati u vidu da se kondenzacija javlja na svim povrsinama, kako na filmovima tako i na senzorima i na svemu svemu ostalom. Plasticna kesa iz koje se istisne vazduh i par kesica silca gela unutra i postepeno utopljavanje resavaju sve. Sto se ostalog tice, kameru treba drzati uz sebe..jos jednom UZ SEBE NA TOPLOM. Razmisljas bez kamere, izvadis je , okines i kamera nazad pod kaput.
4. Materijali..bolna tema. Koliko para toliko muzike. Mogu da vidim milion slika foka sa Grenlanda ili Severnog pola kako se brckaju pored D3 ili E3 ili Eosa, nema dobrog digitalca za zimu. NEMA.
Nisu ni svi filmasi za zimu.. Na primer bas ruski filmasi nisu za zimu. Losa maziva, zavesica napravljena od platna koje se stvrdne na hladnoci (moze i da se polomi k'o ciganske carape).
Ni japanci nisu bolji ako imaju tekstilne zavesice. Preferiraju se metalno lamelni zatvaraci.
Dalje metal na zimi postaje lepljiv. Nekad su ljudi lepili sundjeraste trake za izolovanje prozora na zadnje strane kamera da ne oderu i ne zalepe obraze.
Mineralno staklo bez premca na hladnoci u odnosu na bljak organsko.
Staklo generalno ne voli zimu zato se blic (narocito ugradjeni) NE KORISTI. Prsne k'o zvecka..

5. Sta raditi? Ja predlazem kucu, toplotu, topao krevet, laganica..ne zivotinjski..
Ali kako kad te gone strast za lepotom, elitizam i skrivene izlozbe u okviru FSS ili samo stock mogucnosti, besparica..A mozda bas taj snimak se preuzme jedno milijardu puta po 5 centi eeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeej.

Sta kaze razum: Vlasnici F3, F2, F1 i donekle F1n, narocito sa baterijskim pakovanjima za motordrive mogu se nadati da ce koristiti svoj pribor na minusu. Ako imate dzepno pakovanje za baterije, drzite ga uz sebe, gajtan u kameru i vozi. Ako imate MD i to je u redu, bice struje. Tada i samo tada drzite kameru stalno na hladnom, pod uslovom da je podmazana i pripremljena za sneg. O takvim mogucnostima digitalci mogu samo da sanjaju. STA DA RADE SVI OSTALI?
Kameru pod kaput. Na zimi nije preporucljivo menjanje objektiva pa ne morate da se smarate takvim razmisljanjima. Hit and run. Razmisljas, razmisljas, smislis, kameru izvadis, pucas par puta i opet pod kaput. Bice ti hladno?? Sta uopste radis na zimi.
Vise se brines za kameru nego za sebe-tako treba. Na rukama debele vunene rukavice bez prstiju ili sa 'pola' prstiju ispod kojih nosis tanke svilene rukavice, zbog rukovanja.
Pao ti je sneg na filter ili staklo..imas gumenu kruskicu za izduvavanje prasine SUPER ona duva hladan vazduh. Nemas kruskicu..nemoj da duvas ni za sve pare stock fotografije ovog sveta. Dobra obuca, 2 para carapa, po mogucstvu i grejaci koje koriste lovci i ribolovci. Zadrzavanje daha prilikom snimanja.
Povratak u toplo.
Ako ste drzali kameru pod jaknom, povratak je jednostavan. Ako je sve vreme bila na hladnom, plasticna kesa, zatvorena sa silica gelom kesicama. Unosenje u spajz, pa u predsoblje, tek potom u normalno zagrejanu sobu.

Snimanje i svetlomer.
Svaka masina je priglupa, pa tako i svetlomer, nezavisno od modela i brenda.
Na snegu vas laza za jednu do dve blende. Dakle moras da preeksponiras ono sto ti pokaze svetlomer ako ne zelis da sneg bude prljavo siv.
Ruske kamere, bez obzira sto su ruske NE PODNOSE dugotrajna izlaganja hladnoci.
Kako se jeftino i sigurno snima na snegu i na hladnoci. SA PUNO PARA! Uzdravlje

Čišćenje senzora...

Svako ko ima DSLR se kad-tad sreo sa tačkama i flekama za koje ne zna "odakle na njegovoj fotki". Jednostavno... prljav senzor. Neće od toga da se pokvari aparat, ali... nije estetski (kao ni ova boja).
Dakle, postupak je sledeći: skinuti objektiv i podesiti aparat na "sensor cleaning" mod (ima u meniju svakog aparata). Pumpicom dobro izduvati svu prašinu iz otvora aparata. Kompletom za čišćenje dobro očistiti senzor. Da ne bih sad pametovao, uz svaki komplet ide uputstvo za korišćenje. Jako je bitno da se koristi adekvatan komplet jer je širina četkica za čišćenje prilagođena širini senzora.
Po završenom čišćenju vratiti objektiv i proveriti da li je senzor dobro očišćen. Provera se vrši tako što se zatvori blenda na najmanju, podigne ekspozicija, i ISO ako je potrebno, i okine prema nebu ili jako osvetljenim zidu, plafonu... Rezultat bi trebalo da bude skroz bela fotka. Onda se uradi maksimalni crop i proverava cela površina fotke detaljno. Ako je ostala neka čestica treba ponoviti ceo postupak. Mala napomena: slika je na senzoru obrnuta od one koju mi vidimo u tražilu. To znači da je gore-desno na senzoru dole-levo.

Pravljenje softbox-a

Radim rasvetu (filmsku i televizijsku) već 20 godina i iz iskustva stečenog radeći sa ozbiljnom tehnikom tvrdim da su sve te DIY varijante mnogo posla, mnogo nerviranja i, u slučaju nepažnje, poveća šteta na tehnici. Jednostavnije je kupiti fotografski kišobran sa nosačem i dobiti sasvim korektno svetlo, a, na kraju, to i nije neki preterani izdatak.
Ako se neko ipak odluči da pravi softbox trebalo bi da ima na umu sledeće:
Svako povećanje kraka umnogome povećava opterećenje u tački oslonca, a to je u ovom slučaju glava blica ili stativa (ako se stavlja na foto stativ što ne preporučujem, uvek je bolje koristiti stativ za rasvetu) u zavisnosti od montaže. Na profesionalnoj rasveti frikcije (šrafovi kojima se kontrolišu uglovi) se prave od čelika, dok su blicevi i amaterski foto stativi uglavnom plastični ili od mekih legura da bi bili što lakši. Povećanje kraka čini stativ nestabilnim, pa je potrebno okačiti kontraopterećenje (parče kanapa i flaša vode sasvim dobro igraju tu "ulogu").
Softbox bi trebalo da ima dva platna. Unutrašnje koje rasprši svetlo blica po celoj površini softbox-a i spoljašnje koje tako reflektovano svetlo ujednači. Kod bliceva, umesto unutrašnjeg platna može da se koristi bilo koji od plastičnih difuzera (stofen i sl.).
Najjednostavniji softbox kućne izrade može da se napravi od običnog belog papira iz bloka za crtanje. Napravi se tuba, sa unutrašnje strane se zalepi izgužvana aluminijumska folija, dobro se zalepi da ne probija svetlo sa strane, uži kraj se dobro zalepi na glavu blica, a na širi, prednji kraj se zalepi najobičniji paus papir ili bela najlon kesa. Takođe, u unutrašnjosti tube treba zalepiti "međuplatno" ukoliko se ne koristi neki od difuzera za blic. Kao što se da videti, lepljenje je jako bitno, odnosno predstavlja ceo proces izrade.