Teorija fotografije

Pošto forum okuplja korisnike zainteresovane za fotografiju, ali različitih nivoa teorijskog obrazovanja, želim da pokrenem topic koji bi omogućio onima koji su početnici ili do sad nisu imali mogućnosti, a želeli su, da dođu do nekih informacija vezanih za teoriju fotografije na nešto lakši način. Zamisao je sledeća: jedan korisnik (bilo ko) postavi pitanje ili zada temu vezanu za neku oblast fotografije na koju ostali pokušavaju da daju što precizniji odgovor. Korišćenje literature se podrazumeva.

Evo prve teme


Komplementarnost boja

Komplementarne boje


Komplementarne boje su nasuprotne boje na krugu boja. Ako predstavimo cijeli spektar vidljive svjetlosti kao krug umjesto kao niz boja, dobijamo tzv. krug boja:




Parovi komplementarnih boja tradicionalno koristeni u slikarstvu su npr.:

Crvena i Zelena
Plava i Narandzasta
Zuta i Ljubicasta

U praksi, kompelmentarne boje upotrebljene u fotografiji nadopunjuju jedna drugu i ne "smetaju" jedna drugoj.

Citat iz Wikipedije:

Citat :

Комплементарне боје су супротне боје које се међусобно допуњују и чине хармонију тонова, на пример пурпурно црвена и жуто-зелена, плава и наранџаста. Комплементарне боје имају својство да им се када се употребе једна поред друге, повећају интензитети.

Primjeri upotrebe:








Dalje citanje:
Complementary color - Wikipedia
http://www.picturecorrect.com/tips/complementary-harmonious-colors-photography/


P.S. Ja trenutno nemam pitanja, vi postavljajte za nastavak.

Bravo, lep odgovor stim što bih ga ja malo proširio.

Citat iz Leksikona filmskih i televizijskih pojmova:


Na osnovu reagovanja na talasnu dužinu svetla, receptori u ljudskom oku podeljeni su u tri vrste: receptori osetljivi na plavi, zeleni i crveni deo spektra. Na osnovu takve empirijske i matemetičke hipoteze, dokazano je da se sa tri odgovarajuća monohromatska plava, zelena i crvena zraka svetlosti može izazvati subjektivni osećaj bele svetlosti.



Sledeća tema



LOW KEY

Low Key


Termin "Low Key" oznacava stil odnosno nacin upotrebe svjetla u fotografiji, na filmu ili televiziji. Umjesto tradicionalnog koristenja tri svjetla pri osvjetljavanju objekta, kod low key fotografjie se uglavnom koristi jedan izvor svjetla modifikovan po potrebi drugim dopunskim svjetlom ili reflektorom.

Low key svjetlo naglasava konture objekta tako sto neke dijelove ostavlja neosvijetljene, dok se sa reflektorom mogu rasvjetljavati sjenke za kontrolu kontrasta. Jednostavnije, mozemo reci da u low key fotografiji preovladavaju tamni tonovi. Low key svjetlo je odlicno za isticanje tekstura predmeta ili koze kod portretne ili akt fotografije. Takodje veoma lako naglasava sve nedostatke koze, poput akni i ostalih neravnina.

Citat iz fot-o-grafiti.hr:

Citat :

Fotografija snimljena ovom tehnikom većim djelom sadrži tamne tonove. Low key efektu doprinose izgled objekta i ekspozicija, ali ponajviše rasvjeta. Tamni objekt u tamnom okruženju neće nužno dati low key fotografiju ako osvjetljenje scene nije adekvatno postavljeno ili ako je ekspozicija krivo odabrana. Raspon tonova na ispravno snimljenoj low key fotografiji kreće se od srednjeg do krajnje tamnog dijela sivog klina s manjim područjima svijetlih tonova okruženih tamom i sjenama, a mogući su i sekundarni svjetlosni akcenti na područjima koja su važna, ali od manjeg značenja nego što su to primarna područja. Low key fotografija doima se teškom, misterioznom, mračnom, atmosferičnom, sumornom.

Primjeri:



Izvor:

fot-o-grafiti.hr
Low-key lighting - Wikipedia

Dobar odgovor, ali ne mogu u potpunosti da se složim sa tobom.
Kod izuzetno kontrastnih fotografija, do izražaja ne dolazi tekstura, već reljefnost objekta. Tekstura je mnogo vidljivija na medium key fotografijama, gde je odnos glavnog i dopunskog prednjeg svetla od 1:1 do 3:1. Kao primer za to se uzimaju slike flamanskih slikara gde kontrasti skoro da i ne postoje, kao ni oštre senke. U fotografiji, to se postiže radom sa difuznim svetlom i naziva se Flamansko svetlo.
E sad, potpuno neplanirano sam dao odgovor na jednu od tema koju sam hteo da pokrenem.


Nova tema

HROMATSKE ABERACIJE

U pravu si, bolje je reci reljefnost nego tekstura, nisam se dobro izrazio. Ja ove odgovore "sklapam" iz vanjskih izvora, tako mi je lakse, mada i sam znam vecinu odgovora. Ali priznajem da za "Flamansko svjetlo" nisam znao.

milosh_85 ::

U pravu si, bolje je reci reljefnost nego tekstura, nisam se dobro izrazio. Ja ove odgovore "sklapam" iz vanjskih izvora, tako mi je lakse, mada i sam znam vecinu odgovora. Ali priznajem da za "Flamansko svjetlo" nisam znao.

Flamansko svetlo se drugačije naziva i usmereno difuzno svetlo i postiže se korišćenjem različitih modifikatora svetla (softbox-ovi, bounser-i...) ili filtera za omekšavanje svetla. Izuzetno je pogodno za slikanje ženskih portreta.
Ujedno bih hteo da ti zahvalim što odvajaš vremena i truda da održavaš ovu temu aktivnom. Mada, moram priznati da sam malo razočaran što se još neko nije uključio u raspravu. Smatram da je poznavanje teorije u bilo kojoj oblasti kojom se bavimo neophodno. Na internetu je toliko informacija dostupno da i nije potreban neki veliki napor da se nešto novo nauči.

Ljuba ::

Flamansko svetlo se drugačije naziva i usmereno difuzno svetlo i postiže se korišćenjem različitih modifikatora svetla (softbox-ovi, bounser-i...) ili filtera za omekšavanje svetla. Izuzetno je pogodno za slikanje ženskih portreta.

Da se ispravim, sad vidim da sa znao sta je to, samo nisam znao da se tako zove. Usmjereno difuzno svjetlo je zapravo najkoristenije svjetlo kod portreta danas.

Ljuba ::

Ujedno bih hteo da ti zahvalim što odvajaš vremena i truda da održavaš ovu temu aktivnom. Mada, moram priznati da sam malo razočaran što se još neko nije uključio u raspravu. Smatram da je poznavanje teorije u bilo kojoj oblasti kojom se bavimo neophodno. Na internetu je toliko informacija dostupno da i nije potreban neki veliki napor da se nešto novo nauči.

Nema na cemu. I ja smatram da je neophodno da znamo teoriju iza onoga cime se bavimo, bilo to i amaterski. Ako hocemo da ozbiljnije napredujemo moramo da se dublje pozabavimo problematikom i razumijemo stvari. I ja sam iskreno ocekivao da ce ovaj cijeli forum biti puno aktivniji, imam osjecaj da ga ljudi vise koriste za pokazivanje svojih slika nego za razmjenu znanja. Ali dobro, jos je jako mlad forum, treba ga samo odrzavati i "navoditi" u pravom smjeru.

Ja se licno namjeravam puno vise ukljuciti ali nikako ne stizem. Imam puno raznih knjiga, tutorijala, video tutorijala, linkova, svacega. A danas je stvarno lako nauciti sve sto nas zanima, vjerovatno nikad nije bilo lakse.

Pozdrav

Hromatska aberacija

Hromatska aberacija je optička mana do koje dolazi kada se svjetlosni zraci različitih talasnih dužina fokusiraju na različitim tačkama duž optičke ose sočiva. Uzrok ovome najčešće leži u činjenici da indeks prelamanja svjetlosti u određenom mediju zavisi od talasne dužine, te se zraci kraće talasne dužine prelamaju pod vecim izlaznim uglom od zraka veće talasne dužine. Uzrok takođe može biti svojstvo sočiva da proizvodi različita uvećanja za različite talasne dužine svjetlosti. U prvom slučaju se radi o longitudinalnoj ili dužinskoj, a u drugom slučaju o lateralnoj ili bočnoj hromatskoj aberaciji.
Hromatskom aberacijom su pogođeni ne samo objektivi fotoaparata nego i durbini, te refraktorski i reflektorski teleskopi.
Efekti hromatske aberacije se značajno umanjuju upotrebom sistema od dva ili više sočiva sa različitim indeksima prelamanja svjetlosti, mada ni takvi sistemi nisu savršeni.

U fotografiji, efekti hromatske aberacije su vidljivi kao tanke linije različitih boja koje okružuju ivice predmeta sa velikim kontrastom. Najčešći su na vanjskim dijelovima slika snimljenih širokougaonim objektivima.
Postoje mnogi računarski programi za uklanjanje efekata hromatske aberacije, dok neki digitalni fotoaparati imaju ugrađene algoritme za njihovo uklanjanje. Ono se uglavnom sastoji od uvećavanja spornih dijelova fotografije i smanjivanja intenziteta u potrebnim kolor kanalima. Svi Nikon dSLR-ovi i Panasonic Lumix dSLR-ovi, kao i neki kompaktni Nikon i Panasonic fotoaparati koriste takve algoritme pri proizvodnji JPEG slika. Nikon dSLR-ovi takođe spremaju podatke potrebne za uklanjanje u svoje RAW fajlove.

Iako efekti hromatske aberacije ponekad mogu biti ljubičaste boje, uzrok tome moze biti i jedna druga anomalija poznata kao ''Purple Fringing'' (PF). Uzrok PF-a leži u svojstvima mikro sočiva koja se nalaze iznad senzora digitalnih fotoaparata. Za razliku od hromatske aberacije, PF moze biti vidljiv na cijeloj slici, bez obzira na polozaj kontrastnog objekta unutar kadra.

Hromatske aberacije takodje uticu i na crno-bijelu fotografiju. Iako se ne manifestuju kao obojene ivice, mogu da izazovu zamućenje ivica kontrastnih objekata.

Na internetskim forumima i diskusijama, hromatska aberacija se najčešće označava skraćeno sa CA a ''Purple Fringing'' sa PF.

Primjeri hromatske aberacije:






Primjeri PF-a:



Izvori:

Chromatic Aberration - Wikipedia
Chromatic Aberration - dPreview

Nova tema


KELVINOVA SKALA

Kelvinova skala

Kelvinova skala je takodje poznata i kao skala temperature svjetla. Svaki objekat pri zagrijavanju do određenih temperatura počinje emitovati svjetlost. Boja te emitovane svjetlosti zavisi od temperature i svojstava objekta. Uglavnom se sa porastom temperature kreće od crvene i narandžaste na nizim temperaturama, pa preko žute, zelene i na kraju plave i ljubičaste.
Ovaj efekat često vidimo kada koristimo neki uređaj sa visokom temperaturom, npr. toster.
Boje koje se koriste za predstavljanje temperatura na standardnoj Kelvinovoj skali su boje koje se javljaju pri zagrijavanju platine.

Na Kelvinovoj skali normalna dnevna svjetlost ima temperaturu od oko 6500K, dok svjetlo toplije boje ima manju temperaturu. Toplo svjetlo koje često vidimo u popodnevnim satima može imati temperaturu od oko 4000K. Hladno svjetlo ima veću temperaturu. Što je toplije svjetlo, niža je njegova temperatura izražena u Kelvinima i obrnuto.

Temperatura svjetla koje osvjetljava neki predmet je jako važna u fotografiji. Iskusni fotografi pokušavaju da koriste svjetlo odgovarajuće boje i odgovarajućih karakteristika u skladu sa subjektom koji fotografišu, kao i da bi proizveli odgovarajuću atmosferu, odnosno osjećaj koji gledaocu pruža neka fotografija.

Temperatura boje se koristi u mnogim programima za razvijanje RAW fotografija za ispravljanje i podešavanje boja u fotografiji.

Najčešća praktična upotreba Kelvinove skale u fotografiji je pri određivanju balansa bijele svjetlosti.

Primjer Kelvinove skale:



Primjer različitih temperatura svjetlosti nekih vrsta sijalica:



Izvor:

Color temperature - Wikipedia
Ron Bigelow - White Balance
Color Temperature and Kelvin Scale

Dubinska oštrina

Često na fotografijama možemo vidjeti efekat da su neki dijelovi fotografije oštri dok su drugi dijelovi zamućeni.
Kao na primjer na ovoj fotografiji:




Dok zamućenje fotografije može biti posljedica raznih grešaka pri samom fotografisanju, pomenuti efekat je zapravo jedan od najstarijih i najpoželjnijih načina da se izoluju i naglase pojedini dijelovi fotografjie. To se postiže kontrolom dubinske oštrine.

Dubinska oštrina, ili dubina polja oštrine, na engleskom Depth of Field (DOF), predstavlja polje koje se nalazi ispred i iza objekta na kojeg je fokusiran objektiv fotoaparta, a u kojem elementi fotografije djeluju izoštreno. Može se reći i da je dubinska oštrina polje koje se proteže od najbliže pa do najudaljenije tačke koja je oštra na fotografiji.

Pogledajmo to na dijagramu:



Svi elementi u fotografiji koji se nalaze između fotoaparata i prve (lijeve) crvene linije su zamućeni, kao i svi elementi koji se nalaze iza druge crvene linije. Elementi koji se nalaze između crvenih linija izgledaju oštri na fotografiji.
Ovdje kažem izgledaju oštri jer je oštrina relativna stvar koja zavisi od veličine krajnjeg formata slike koju ćete gledati i od udaljenosti posmatrača od slike. Jedna slika izrađena u velikom formatu (npr. 50x70 cm) će imati manju dubinsku oštrinu nego ta ista slika izrađena u manjem formatu (npr. 10x15 cm) ako se gledaju sa iste udaljenosti.

Faktori koji utiču na dubinsku oštrinu:

Otvor blende - Otvor blende (ili f broj) ima veliki uticaj na dubinsku oštrinu. Što je manji otvor blende (veći f broj) to je veća dubinska oštrina, i obrnuto.

Žižna dužina objektiva - Objektivi sa većom žižnom dužinom daju manju dubinsku oštrinu, i obrnuto. Zbog toga pejzažni fotografi najčešće koriste širokougaone objektive sa malom žižnom dužinom u kombinaciji sa malim otvorom blende, za maksimalnu dubinsku oštrinu.

Udaljenost od objekta - Što je veća udaljenost fotoaparata od objekta na koji je objektiv fokusiran, veća je dubinska oštrina. Isto tako, što je manja udaljenost, manja je i dubinska oštrina.

Naravno da se ovi parametri mogu kombinovati i poništavati jedni druge.

Polje dubinske oštrine se najčešće prostire 1/3 ispred i 2/3 iza objekta na koji je fokusiran objektiv.

U praksi, skoro svi objektivi imaju ugrađene skale za dubinsku oštrinu. Noviji jefitiniji Canon i Nikon objektivi (kao Nikon objektivi G serije) nemaju ugrađen prsten za podešavanje otvora blende pa ni skalu za dubinsku oštrinu.
Postoje mnogi alati za izračunavanje dubinske oštrine, a najpozantija stranica za to je:

DoF Master

Kod današnjih kompaktnih fotoaparata (aparata bez izmjenjivih objektiva), jako je teško postići malu dubinsku oštrinu zbog njihove male konstrukcije i veličine senzora. Ovo se moze donekle prevazići ako koristimo veliku žižnu dužinu (ako zumiramo) i približimo se objektu na koji ćemo fokusirati. Pri tome se može koristiti i Macro mod.

Mala dubinska oštrina na fotografijama se najčešće koristi da bi se glavni subjekt fotografije izolovao od ostatka scene i naglasio.

Postoji još jedan termin koji se veže za malu dubinsku oštrinu, a to je boke (na eng. bokeh). Boke je zamućenje koje se stvara pri maloj dubinskoj oštrini i može da izgleda jako meko i prijatno ali nekad i pomalo grubo. Neki portretni objektivi su naročito cijenjenji zbog prijatnog bokea koji stvaraju.

Resursi za dalje čitanje:

Depth of field - Wikipedia

Depth of field - Ron Bigelow

Dubinska oštrina i utjecaj na fotografiju - Svijet fotografije

Dubinska oštrina

Bokeh - Wikipedia

Odličan odgovor!

Samo bih dodao, pošto si u priču uveo još jedan termin - bokeh, da je taj izraz nastao od japanske reči boke koja znači zamućenost, izmaglica.


Nova tema


KUKALORIS ili KUKI


Mala pomoć - termin se odnosi na deo rasvetnog pribora koji se često koristi u video i filmskoj industriji.

Hvala.

Sto bi ameri rekli, I'll pass, odnosno, neka neko drugi napise odgovor za ovo.

P.S. Moze jedna mala, naravno dobronamjerna, primjedba. Znam da je to do mog neznanja, ali do danas nisam cuo za kukaloris. Citao sam dosta o fot. i citam svakodnevno a pratio sam i strobist blogove, ali nisam nikad naisao na taj pojam. Sada znam sta je jer sam potrazio na netu. Nego, mislim da bi se vise trebali drzati pojmova koji ce zanimati pocetnike, jer, jako malo iskusnih fotografa ce citati ovu temu. Isto tako, mislim da bi bilo ljepse drzati se nekog logickog redoslijeda, npr. nakon low key bi bilo logicno da ide high key, nakon kelvinove skale logicno slijedi white balance, nakon DOF-a npr. hyperfocal distance (ne znam kako se to kaze kod nas), itd. Pozdrav

milosh_85 ::

Hvala.

Sto bi ameri rekli, I'll pass, odnosno, neka neko drugi napise odgovor za ovo.

P.S. Moze jedna mala, naravno dobronamjerna, primjedba. Znam da je to do mog neznanja, ali do danas nisam cuo za kukaloris. Citao sam dosta o fot. i citam svakodnevno a pratio sam i strobist blogove, ali nisam nikad naisao na taj pojam. Sada znam sta je jer sam potrazio na netu. Nego, mislim da bi se vise trebali drzati pojmova koji ce zanimati pocetnike, jer, jako malo iskusnih fotografa ce citati ovu temu. Isto tako, mislim da bi bilo ljepse drzati se nekog logickog redoslijeda, npr. nakon low key bi bilo logicno da ide high key, nakon kelvinove skale logicno slijedi white balance, nakon DOF-a npr. hyperfocal distance (ne znam kako se to kaze kod nas), itd. Pozdrav

Hvala na primedbi. U početku sam ramišljao da selektivno obrađujem određene oblasti. Ali, kao što kažeš, ova tema bi trebalo da bude više namenjena početnicima, pa sam zaključio da ne bi bilo loše da samo otvorim određenu oblast sa nekim pojmom, a oni koje više interesuje sami nastave da istražuju. Ovaj topic je trebalo samo da potakne ljude da se više zainteresuju za osnove, a nikako da predstavlja udžbenik. Takođe, osnovna ideja mi je bila da više ljudi otvara teme i postavlja i odgovara na pitanja, a ne ovako. Ili ja negde grešim ili više nema početnika ili...
Što se tiče pitanja koja se više tiču filmske fotografije, trudim se da postavljam ona koja se u velikoj meri dotiču i klasične fotografije. Najčešće su vezana za svetlo (postavke, karakter, pribor...). Svako ko radi studijsku fotografiju se redovno sreće sa svim ovim pojmovima, jedino je pitanje koliko ko obraća pažnju na teoriski aspekt.
U svakom slučaju hvala na trudu i vremenu koje odvajaš. Nadam se da smo ovime nekom makar malo pomogli.

U pravu ste, ovako tema polako postaje samo jedan udzbenik, umjesto da bude diskusija u kojoj ce ljudi pitati ono sta ih zanima. A izgleda da pocetnici nisu dovoljno zainteresovani ni da postavljaju pitanja, kamoli sta drugo.

Tema Kukoloris

Pošto je pitanje izgleda veoma teško, ili nema dovoljno zainteresovanih da potraže odgovor, ovaj put ću ga ja dati.

Kukoloris ili kuki je deo rasvetnog pribora koji se češće koristi u kinematografiji i ponekad u studijskoj fotografiji kako bi se razbila monotonija koju pravi ujednačeni snop svetla kojim se osvetljava pozadina. Služi da se limitira snop svetla i tako dobiju određeni oblici.

http://www.bhphotovideo.com/c/buy/Cucoloris/ci/1332/N/4289244528

U to svrhu najčešće se koristi pravougaona metalna ili drvena ploča obojena mat crnom bojom na čijoj su površini isečeni pravilni ili nepravilni oblici. U zavisnosti koliko se udalji od izvora, senke mogu da imaju mekše ili oštrije ivice ( što je bliže ivice su mekše i obratno). Ponekad se umesto kukija koristi manja grana ako je potrebno da se senka pokreće.
Ovakav način korišćenja pribora osmislio je grk Kukoloris za potrebe osvetljavanja pozorišnih scena u antičkoj Grčkoj.
Takođe je bio popularan u kinematografiji 30-ih godina.

momci da napravimo repeticiju svega prethodnog?
imalo bi tu i malko ali malko razlicitog misljenja, pa ispocetka.
mozda se pridruzi vise ljudi.

Slažem se, veoma je moguće da sam nešto prevideo ili negde pogrešio. Dodaj i izmeni sve što misliš da treba.

Mnogo mi se svidja ova tema. Steta sto ranije nisam zalazio u ovaj deo foruma.

Kad smo se vec dotakli aberacija i dali odgovor na hromatsku aberaciju, mislim da bi bilo ok da sledece pitanje bude sferna aberacija.

Odlicna tema. Jako KORISNA!!!
Posto sam totalni amater i poceo sam sa literaturom tek pre par meseci, sve cu da Vam pokradem, a potrudicu se i da nesto dodam.
Hvala Ljubi i Milosu na pokretanju teme i kvalitetnim informacijama do sada.

U vezi Dubinske ostrine, dodao bih da je jako bitno da se prouci skala dubinske ostrine.
Evo jednog slucajnog primera:
http://www.google.com/imgres?imgurl=http://www.danmassey.co.uk/city%26guilds_files/image026.jpg&imgrefurl=http://www.danmassey.co.uk/city%26guilds.htm&usg=__YQCI-AwQ6QevysGwOCbDBVYL3zM=&h=151&w=172&sz=4&hl=sr&start=24&sig2=bX27bvtlcjg_lVBa5FswyA&zoom=1&tbnid=iJDGYtkFWVLPpM:&tbnh=120&tbnw=137&ei=ZsQPTfqpK8jAswaBgMHdDA&prev=/images%3Fq%3DDepth%2Bof%2BField%2Bscale%2Bon%2Bthe%2B28mm%2Blens%26um%3D1%26hl%3Dsr%26rlz%3D1W1GGLL_sr%26biw%3D1362%26bih%3D484%26tbs%3Disch:10%2C370&um=1&itbs=1&iact=hc&vpx=559&vpy=154&dur=1392&hovh=120&hovw=137&tx=137&ty=67&oei=FcQPTbvaCoGW8QONo83-Bg&esq=12&page=2&ndsp=12&ved=1t:429,r:2,s:24&biw=1362&bih=484

Ako se na ovom objektivu predmet izostri na 3 metra, otvor blende podesi na f/22, dobice se dubinska ostrina od 2 do 5 metara.

E sad, ako se recimo na 28mm objetkivu podesi otvor blende na f/22 i izostri na neku srednju velicinu, dobice se skroz ostra fotka od 30cm do beskonacnosti, sto moze biti veoma korisno za ulicnu fotografiju - za neke fotke koje radimo jednom rukom.

U vezi takvog nacina rada, podelio bih link koji je meni dosta pomogao.
http://www.digital-photography-school.com/getting-close-and-personal-11-tips-for-close-up-candid-street-photography
Link mi je na e-mail poslao Coolenough i ovom prilikom se zahvaljujem. Samo jos da ga nagovorimo da uzme jos neki teleobjektiv za Canona, posto za Nikona ima sve, bice on stvarno Cool tip

Teme koje su mene dosta intrigirale su fotografske tehnike.
Recimo, Devil je nesebicno podelio link u vezi cveta u kapljicama rose (pogledati fotke obavezno).
Panning tehnika moze da bude jako zanimljiva i mislim da o njoj vredi nesto reci...

nemanja.mirkovic ::

U vezi takvog nacina rada, podelio bih link koji je meni dosta pomogao.
http://www.digital-photography-school.com/getting-close-and-personal-11-tips-for-close-up-candid-street-photography

Ovaj link već postoji na forumu... i još neki

http://www.fotosrbijaforum.com/t257-foto-saveti

http://www.fotosrbijaforum.com/t242-postavke-svetla-tutoriali

http://www.fotosrbijaforum.com/t457-korisni-sajtovi

Aj' sad neko da odgovori na Vladinu temu, da ne ispadne da Miloš i ja znamo sva pitanja i sve odgovore

Sferna aberacija u optici, je nemogućnost sfernog sočiva ili ogledala da sakupi sve paralelne zrake u isti fokus. Tačka gde će ulazni zrak biti fokusiran zavisi od toga koliko je tačka u kojoj se svetlost odbije od sfernog ogledala udaljena od optičke ose (linije koja prolazi kroz centar ogledala/sočiva i normalna je na njegovu površinu). Zraci koji se reflektuju od tačaka koje su bliže ivici ogledala se fokusiraju bliže ogledalu nego zraci koji je reflektuju od tačaka koje su bliže optičkoj osi. Isti efekat se dešava i prilikom refrakcije zraka kroz sočiva čije površine su delovi sfere.[1]

Sferna aberacija proizvodi sliku tačkastog izvora svetlosti (recimo zvezde) raširenu u disk. U slučaju ogledala, sferna aberacija se može izbeći korišćenjem paraboličnog ogledala (presek ogledala odgovara paraboli). Kod sočiva, rešenje je da površine sočiva imaju različit radijus zakrivljenosti.[1]

Kao i kod hromatske, efekat sferne aberacije može da se umanji korišćenjem sočiva veoma velikog f/broja (što odgovara sočivima velike žižne daljine). Tokom 17. veka, ovakav pristup doveo je do konstrukcije veoma dugačkih i robusnih refraktora.[1]

Moze da se kaze i jednostavnije: Nastaje zbog nejednakog prelamanja svetlosnih zraka koji padaju na socivo na razlicitim rastojanjima od opticke ose, zbog cega se ne dobija dovoljno ostra slika posmatranog predmeta

I da malo dopunimo.
Kod objektiva koji imaju samo jednu žižnu daljinu sferna aberacija otklanja se kombinacijom pozitivnog i negativnog sočiva koja imaju jednake ali suprotne vrednosti (+ -) sferne aberacije. Takvi objektivi omogućuju rad na većim otvorima blende, ali su prilično skuplji od ostalih jer imaju više sočiva i komplikovaniju konstrukciju u kojoj onda treba voditi računa i o ostalim greškama sočiva.
Zum objektivi velikog raspona žižnih daljina već u osnovnoj konstrukciji imaju veliki broj sočiva, pa je dodavanje novih kako bi se eliminisala sferna aberacija teško, a ponekad i nemoguće. Zato su jeftini zumovi poprilično neoštri i ograničeni na male otvore blende. Kod kvalitetnih zum objektiva se koristi drugi način korekcije, tj. sočiva koje imaju asferičnu površinu, to znači da površina takvih sočiva nije izvedena kao da je deo lopte.
Treći način borbe protiv sferne aberacije je upotreba stakla velikog indeksa loma. Što je indeks loma stakla veći to zakrivljenost površine može biti manja za isto prelamanje svetla (nadam se da nisam previše zakomplikovao). Svetlost se dakle jednako lomi, ali su razlike između upadnih uglova manje, pa je manja i sferna aberacija. Najčešće je ipak u upotrebi kombinacija sva tri načina jer je problem sferne aberacije zapravo puno kompleksniji, naime kao i kod hromatske aberacije postoje aksijalna i lateralna komponenta, ali ne bih da idemo toliko daleko jer će se onda ova rasprava pretvoriti u mudrovanje o fizici.
Jednostavnije, sferna aberacija zavisi i od udaljenosti na koju je objektiv izoštrio, tako da objektiv korigovan za beskonačno ne mora nužno biti korigovan i za bliže udaljenosti. Otuda toliki izbor objektiva u ne tako davnoj istoriji fotografije. Jedan je dobar za pejzaže, drugi za portrete, a treći za makro - svaki je bio optimalno podešen na određenu udaljenost.
Neke konstrukcije čak koriste sfernu aberaciju na pozitivan način. Tako postoje portretni ili soft fokus objektivi koji mogu kontrolisati mekoću slike povećanjem ili smanjenjem sferne aberacije, najčešće pomicanjem jednog od korekcionih sočiva unutar objektiva.
Oko je takođe podložno aberacijama, ali su one minimalizovane tokom evolucije.