PrijemFAQ - Često Postavljana PitanjaRegistruj sePristupi

Share | 
 

 Canon EOS 60D

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
begbie86
Admin


Broj postova : 714
Na forumu od : 14.01.2010
Godine : 30
Lokacija : Aleksinac/Niš

PočaljiNaslov: Canon EOS 60D   21/3/2011, 00:50



TIMELINE

Nije retkost da se vodeći proizvođači neke industrijske branše učestalo smenjuju na mestu lidera po prodajnim parametrima. Posebno je čest slučaj da jedan od njih zadaje „domaće zadatke“ ostalima, a oni se potom trude da svoje proizvode učine boljima i sustignu, pa i prestignu trenutno vodećeg, a time i sebi osiguraju finansijski uspeh. Ali, koliko se često dešava da proizvođači potpuno preokrenu sopstvene planove i zamene mesta, jureći ono što je konkurent prethodno pokazao, u isto vreme potpuno previđajući planove rivala? Rekli bismo – ne baš previše često.

Otprilike se upravo to nedavno desilo – Nikon je, gledajući da iznedri aparat koji će direktnije udariti na Canon xxD seriju DSLR-ova, dizajnirao svoj D7000, telo koje po većini funkcija dostiže, a po nekima i daleko prevazilazi vrlo popularnu srednju klasu Canon aparata. Istovremeno, Canon je upravo tu klasu „devalvirao“ i spustio je za pola koraka niže, na nivo koji je blizak Nikonovom uspešnom D90. Poštovaoci Nikon tehnike imaju razloga da budu zadovoljni novoponuđenim telom, pogotovo što je D7000 aparat koji po specifikacijama pruža zaista mnogo, a cenom je dostižan za vrlo veliki broj onih koji su upravo iz finansijskih razloga sebe sputavali u nabavci Nikona D300. S druge strane, Canon je potpuno izmenio klasu „dvocifrenih“ (xxD) i učinio je novim igračem u timu, spremnim za hvatanje u koštac sa odlično prodavanim D90. „Kasno Marko na Kosovo stiže...“ glasi čuvena poslovica, koju mislilac iz naroda kao da je pisao posmatrajući foto-scenu, a okasneli pokušaj možda i nema toliko negativnih implikacija, koliko ih ima pomalo nerazumna odluka da se, praktično novoj klasi aparata, dodeli ime serije čiji nije sukcesor, čime se poznavaoci prilika potpuno bezrazložno navode na pogrešne zaključke, te se i priča o napretku zapravo posmatra kao priča o nazadovanju.

Ovakav razvoj događaja je u svakom slučaju neočekivan. Kada smo pre nekoliko meseci u testu EOS-a 7D konstatovali da nije potpuno sigurno da li isti ukida dvocifrena tela ili je samo nova igračka u ponudi, još uvek nije bilo poznato da li će 60D uopšte ugledati svetlost dana. Naravno, logike je bilo u obe potencijalne odluke jer, kao prvo, 60D je dugo očekivano telo od strane Canon korisnika, posebno nakon veoma hladnog prijema prethodnika, EOS-a 50D, a kao drugo - ni eliminacija klase nije bila teška za zamisliti, u svetlu drugačije raspodele snaga, uvođenjem „sedmice“ i predstavljanjem bitno snažnijeg EOS-a 550D, nego što je za tu kategoriju očekivano, čime se stvara vrlo uzak prostor za realizaciju novog tela koje bi bilo između, a ne bi svojim potencijalom ugrozilo prodaju ostala dva.

Bilo kako bilo, Canon 60D je tu. Da li bismo trebali biti impresionirani? Dobro pitanje, ali sa krajnje komplikovanim odgovorom. Čuveni naučnik XX veka, Albert Ajnštajn, učvrstio je teoriju relativiteta, a ona je, pomalo paradoksalno, u sopstvenom obliku nekako uvek bila aktuelna i u proizvodno/trgovačkim okvirima. Što bi značilo da uspešnost novog koncepta dvocifrenog Canona zavisi pre svega od ugla iz kojeg ga posmatramo. Za neke će to definitivno biti fijasko, gledano iz tabele, uz prebrojavanje i štikliranje nedostataka u odnosu na 50D, a za neke će pak, to biti upravo ono što im je nedostajalo u planovima za realizaciju nabavke EOS-a 550D – bolje telo, unapređene ergonomije, nesputano visokom cenom zbog magnezijumskog kućišta čije usluge i tako retko koriste, a opet – uz senzor i video mogućnosti koji su i sam 550D izdigli visoko na listi najpoželjnijih DSLR-ova.



PAR DETALJA

Iako za suštinu fotografije i njen nastanak mahom nisu od krucijalnog značaja, specifikacije funkcija jesu vrlo bitan parametar sagledavanja svakog aparata. Ako ne u toku korišćenja, ono barem u toku nabavke, jer vam omogućavaju nekakav opipljiv dojam spram sume koja se za konkretan proizvod traži. Obično u tabelu tehničkih karakteristika stavljamo model prethodne generacije istog modela, ali je ovaj put čak i tako banalna akcija vrlo nepraktična. Kako uporediti aparat sa svojim prethodnikom, koji to zapravo nije? Odgovora nema, a tabela je tabela, pa ćemo Canon 60D ipak ubaciti u klinč sa 50D i 550D, da bismo videli ko je gde. Poređenje sa D90 ćemo izostaviti kao nesuvislo, zbog generacijske razlike, a posebno u svetlu onoga što je Nikon nedavno predstavio:



Treća inkarnacija istog senzora upravo potvrđuje i nadovezuje se na uvodnu priču – dok smo do nedavno gledali čitavu plejadu Nikon tela koja dele isti senzor (ili barem rezoluciju) u različitim pakovanjima, a Canon ponudu imali raslojenu u svakom smislu, sada je situacija izjednačena. Nikon je već nastupio sa dva nova senzora u DX formatu, razvrstana u različite cenovne klase i kategorije aparata, dok Canon potencira isti (mada uspešni) senzor u, sada već tri od četiri različite kategorije APS-C aparata.

Da podsetimo, radi se o Canon APS-C senzoru, krop faktora 1.6x, izrađenom u CMOS tehnologiji, rezolucije za taj format još uvek vodećih 18MP (precizno – 5184x3456 piksela). Iako smo sigurni da ovaj senzor nije potrebno posebno predstavljati, ponovićemo da su mu dimenzije 22.3 x 14.9mm, a u njegovom dizajnu je primenjena do sada najnaprednija tehnika zbijanja mikrosočiva koja prikupljaju fotone, radi održanja što veće površine pojedinačnih foto-ćelija i, samim tim, boljih ISO performansi. Rezultat su više nego solidni rezultati na višim ISO vrednostima, koji su omogućeni u rasponu od ISO 100 do 6400, odnosno 12800 kada se koristi softverski „boost“. AutoISO opcija je još fleksibilnija nego na prethodnim telima i omogučava setovanje maksimalne ISO vrednosti za koju se aparat može odlučiti u slučaju nedostatka svetla.



Senzor koji nam je poznat iz prethodna dva modela aparata ovog proizvođača, ovaj put je upakovan u telo nesvojstveno porodici dvocifrenih Canon tela. Vizuelno neuočljive razlike u gabaritima u odnosu na Canon EOS 50D, ukazuju da nova klasa ipak ne prati Nikonov popularni DSLR - D90. Unutar 755g teškog tela, u odnosu na 50D zanemarljivo manjih dimenzija od 145 x 106 x 79mm, krije se, skoro neočekivano, aluminijumska konstrukcija oko koje je vešto uklopljena plastična oplata. Čvrstina kućišta je izuzetna i, da specifkacije ne tvrde drugačije, teško bismo poverovali da ovo telo zaista nije od legure magnezijuma. Ergonomski, načinjen je značajan korak napred. Prvenstveno u smislu samog dizajna (oblika) tela, jer bismo se usudili reći da je ovo (ako ne računamo za mnoge (pre)glomaznu seriju 1) najbolje oblikovano Canon telo do danas! Canon 60D leži gotovo savršeno u rukama, a čak ni objektivi klase 70-200 f/2.8 neće dovesti do preteranog disbalansa i osećaja nelagode. Razlozi su pre svega u skladnim konturama koje prate šaku na rukohvatu i mestu za palac desne ruke, čiji je obod izraženiji no ranije i time olakšava držanje aparata, a prste bez greške namešta u najprirodniji položaj.

Priča o ergonomiji ne bi bila kompletna ako ne bismo pomenuli komande, njihovu izvedbu i raspored. Na prvi pogled se može primetiti prekidač za uključivanje aparata, preuzet sa EOS-a 7D, kao i ponovno lutanje u dizajnu prekidača za otključavanje zadnjeg kontrolnog točka i prekidača za prelazak u režim „živog prikaza“ (live-view). Tu je i jedna neočekivana „sitnica“ – osmosmerni džojstik nedostaje, a njegov surogat je sadržan u kružnom, osmosmernom krstastom prekidaču, smeštenom u središtu zadnjeg kontrolnog točka. Naizgled zgodno rešenje, da nije vrlo nespretne izvedbe, zbog koje taster deluje previše neprecizno (možda je prikladniji izraz „gumeno“?), što dovodi do nešto teže selekcije bočnih AF tačaka. Dalje ergonomske izmene tiču se kontrola nadomak statusnog displeja, koje ovaj put nisu udvojene, kako je inače uobičajeno za Canon DSLR-ove. Naravno, ne treba ni očekivati da je sada svaka komanda dobila svoj taster. Projektni tim se radije odlučio za izbacivanje pojedinih komandi i ostavljanje mogućnosti za pristup isključivo iz menija. Tu spada podešavanja balansa bele (WB) i kompenzacije blica. Da li je ovako moralo? Verovatno ne, ali – ako za to i ima smislenog opravdanja, onda ga za izostanak još fleksibinijeg mapiranja komandi svakako nema, kao ni za izostanak posebnog prekidača za odabir foto/video moda u režimu živog prikaza, poput onog na 7D. Umesto toga, Canon 60D je video mod dobio kao zasebnu poziciju na selektoru modova. I sam selektor modova je izmenjen i sada u svom središtu poseduje taster za otključavanje, koji je neophodno držati da biste promenili mod rada. Nije sasvim jasna svrha ove izmene, s obzirom da u prošlosti nisu zabeleženi problemi nehotične promene moda. U mehaničkom smislu, tasteri su nešto plitkijeg profila nego što je poželjno, a to se posebno odnosi na DOF-preview komandu, vrlo nepraktičnu za napipati, posebno jer je premeštena na suprotnu stranu bajoneta, uz rukohvat.

I statusni displej je pretrpeo značajne izmene – od novog oblika trapeza, do rasporeda prikazanih parametara. Suštinski, simboli na njemu su jednaki dosadašnjim, ali uz nedostatak informacije o setovanom kvalitetu RAW, odnosno JPEG snimaka i trenutno postavljenog balansa bele. U svakom slučaju, za prilagođavanje novom statusnom displeju nije potrebno više od par minuta rada, ako izuzmemo period prilagođavanja na nedostatak nekih informacija, ukoliko ste navikli na stare dvocifrene Canon DSLR-ove.



Poslednja bitna izmena je svakako jedna od vrednijih, pogotovo u svetlu sve popularnije primene DSLR-ova u video produkciji, a pokazuje da zdrava konkurencija itekako ima uticaj na poslovnu politiku čak i najvećih u branši. Radi se o obrtnom ekranu, prvi put na jednom DSLR-u ovog proizvođača. Iako je ova „novotarija“ prethodno više puta viđena na aparatima drugih proizvođača, najsnažniji podsticaj je, bez dileme, potekao od konkurentskog Nikona D5000. Canon svoju izvedbu obrtnog ekrana ponosno naziva „vari-angle display“, a sam displej je u potpunosti preuzet sa EOS-a 550D – to znači da ga krasi dijagonala od 3 inča, formata 3:2, a zbog toga i prikaz snimljenih fotografija (ali i live-view) preko cele raspoložive površine, u rezoluciji od 1.040.000 piksela. Za kvalitetan prikaz zaslužna je dvostruka anti-refleks zaštita i sjajna reprodukcija boja, kao i na Canonu 550D. Raspolaže mogućnošću setovanja osvetljenosti u sedam koraka, a zglob se nalazi levo od displeja – zgodno rešenje ukoliko planirate da koristite aparat pretežno za snimanje videa.

Elektronski segment aparata, ako je verovati glasinama, sa Canon 60D će poslednji put biti predvođen poznatim Digic IV procesorom. Njegovi brzinski kapaciteti ovaj put nisu do kraja iskorišćeni, pa je Canon 60D degradiran u odnosu na 50D u smislu brzine rafala, koja sada nudi do 5.3fps, uz bafer za kontinualno okidanje kapaciteta od maksimalno 58 JPEG, odnosno 16 RAW snimaka bez značajnog usporenja. Brzina odziva na komande je odlična, od okidanja, prelaska u i iz LV moda, kretanja kroz menije i pražnjenja bafera, pa i formatiranja kartice.

Svetlomer i ovaj put biva predstavljen dvojslojnim 63-zonskim iFCL senzorom, zaslužnim za izvanredno precizno merenje, kojim se diče i dva prethodna Canon APS-C aparata - 7D i 550D. Četiri poznata moda merenja su i dalje tu, a svakom ko je ikada radio sa Canon opremom, neće biti teško da se vrlo brzo adaptira na njihov način rada.

Autofokusni sistem je u celosti preuzet sa EOS-a 50D, a to znači da je jasno inferiorniji u poređenju sa 7D, ali i primetno bolji od onoga implementiranog u 550D. Premda oba sistema imaju devet AF tačaka, dvocifreni Canon DSLR-ovi, još od EOS-a 40D nude sve krstaste tačke i dvostruku centralnu, ukoliko se koriste objektivi velike svetlosne moći (f/2.8 i brži). Ova prednost svakako nije dovoljan izgovor za izostanak bilo kakvog unapređenja, mada se to i može oprostiti, za razliku od nedostatka opcije sa fino podešavanje autofokusa na pojedinačnim objektivima (MicroAF adjustment opcija), kao dobre alternative skupim posetama servisu, u slučaju da vam neki od objektiva ima problem sa preciznošću fokusa. Posebno što je to opcija zasnovana na firmware-u, a ne elektronici.

Optičko tražilo, izvedeno u obliku pentaprizme koja obuhvata 96% kadra i uvećanja 0.95x, vizuelno je identično onome što je bilo karakteristično i za prethodne aparate iz „dvocifrene“ serije. To znači da se Canon ipak odlučio da poluprovidni LCD film, viđen u EOS-u 7D, ostavi kao ekskluzivnu karakteristiku skupljeg modela, dok je Canonu 60D pripao stari sistem izmenjivih fokusnih stakala. Osnovno fokusno staklo, Ef-A, krasi uobičajni „layout“ koji podrazumeva samo 9 AF tačaka, predstavljenih u obliku dovoljno krupnih i jasno vidljivih kvadrata, kao i centralnu zonu merenja. Ostala dva fokusna stakla, Ef-D i Ef-S, pružaju bolje uslove za kompoziciju i manuelno fokusiranje, respektivno.

Interni blic nije pretrpeo posebne izmene. Vodećeg broja 13 na ISO 100 i mogućnosti rada u manuelnom i E-TTL II režimu, pokriva daljinu do 4 metra u centru kadra, odnosno nešto manje ka perifernom delu. Može da okida na prvoj ili drugoj zavesici, odnosno na početku ili kraju ekspozicije, a minimalna snaga bljeska može biti 1/128, što je zgodno za minimalnu potrošnju baterije, prilikom okidanja „slave“ bliceva ili blic rasvete. Kao protivkonkurent Nikonovom D90, Canon 60D je od EOS-a 7D nasledio i mogućnost bežične kontrole kompatibilnih Canon EX bliceva, u e-TTL II ili manuelnom modu. Ova mogućnost, osim što je kod Canona prvi put predstavljena sa 7D, omogućava znatno fleksibilniju kontrolu eksternih bliceva i kreativniji rad sa svetlom, bez potrebe za dodatnom opremom. Interni blic, koji služi kao inicijator bljeska, kontrolisan je na određenom kanalu, pa se uz dovoljan broj kompatibilnih bliceva, rasveta može okidati po grupama, unapred zadatim odnosom itd. Značajna funkcija, koja napokon postaje standard na Canon telima, entuzijastima iz Nikon tabora je odavno uobičajena. Interni blic služi i kao zamena (efikasna, iako iritantna) za AF-assist lampu.

Video je već odavno apsolvirana tema – snimanje je omogućeno u formatu 16:9 do maksimalne 1080p, tj. „fullHD“ rezolucije od 1920 x 1080 piksela, uz frame-rate od 24, 25 ili 30fps, u zavisnosti od potreba ili izabranog standarda (PAL ili NTSC). Niže rezolucije su pokrivene sa nižom HD rezolucijom od 1280x720 piksela, brzinom od 50/60fps, kao i u formatu 4:3 VGA rezolucije – 640x480, takođe u 50/60fps. Kao i na Canonu 550D, najniža rezolucija može biti korišćena i u „krop“ formatu, kada se iz punog kadra 1080p rezolucije iseca središnji deo i tako zapisuje na disk. Po prvi put je ponuđena i normalna audio kontrola ulaznog signala za video, bez potrebe da korisnici mesecima zapomažu tražeći novi firmware. 3.5-milimetarski audio ulaz za eksterni mikrofon je i dalje tu, a nivo ulaza može biti kontrolisan automatski (kao i do sada) ili ručno, a u tu svrhu je priložen i stereo peak-metar, kojim se ulaz može podesiti spram okruženja. Dodatno, ponuđena je i opcija filtriranja šuma koji generiše vetar, u slučaju da snimate na otvorenom. Lakoća kojom se sada upravlja zvukom nameće prosto pitanje: da li je i dosad uopšte moralo sve da bude iskomplikovano potpunom automatikom?

Razum je prevladao pa je Canon 60D skinut sa liste promotera novih baterija. LP-E6, baterija koja je prvi put viđena u paketu sa 5D Mark II, iskorišćena je treći put (prethodno je i 7D dobio ovu bateriju), a u najkraćem, radi se o tzv. „smart“ bateriji kapaciteta 1800 mAh, što je značajno unapređenje u odnosu na BP-511A, bateriju korišćenu u prethodnim aparatima ove serije (njen kapacitet od 1390 mAh, a u skladu sa tim i autonomija). Ova baterija nakon prvog korišćenja biva registrovana u internoj bazi aparata, nakon čega je moguće pratiti njen „životni ciklus“, a u skladu sa tim – pratiti autonomiju aparata i predvideti potrebu za eventualnom zamenom. Iako je baterija ista, delimično izmenjene dimenzije tela stvaraju potrebu i za novim baterijskim gripom. U tu svrhu, Canon je najavio BG-E9, grip ekskluzivno namenjen novom EOS-u 60D, a budući da još nismo dobili svoj primerak na testu, jedino možemo da pretpostavimo da će oblikom i funkcionalnošću pratiti telo. Ako je verovati zvaničnim fotografijama, u novi grip se baterije (konačno!) ulažu uzdužno, što će smanjiti i profil samog gripa, koji je inače do sada važio za vrlo iritantan i nezgrapan deo celine.



Memorijski kontroler je, na drugoj strani, dobio novog partnera – tradicionalni Compact Flash slot zamenjen je bitno kompaktnijim SD slotom, a kompatibilnost obuhvata sve aktuelne i upravo predstavljene standarde, od standardnog SD, preko SDHC i SDXC-a, a podrška nije izostala ni za Eye-Fi, posebnu vrstu kartica koja omogućava bežični transfer snimaka.

Softverske funkcije su mahom ostale iste. Tu je Auto Lighting Optimizer, automatska kontrola balansa osvetljenost jako kontrastnih scena; Peripheral Illumination Correction za korekciju vinjeta uz pomoć interne baze objektiva; širi raspon kompenzacije ekspozicije od ±5 blendi; a od novina je tu RAW procesiranje snimaka u samom aparatu, korišćenjem nekoliko ključnih parametara, a nakon što napravite intervenciju na fotografiji, možete je snimiti na karticu, nezavisno od postojećeg snimka. Ono što i dalje nije tu, i što iznova ostaje predmet kritika ka Canon projektnom timu, je izostanak automatskog uklanjanja hromatskih aberacija – funkcije koju bi posebno cenili manje iskusni korisnici i korisnici koji ne žele da provode previše vremena procesirajući fotografije. Da stvar bude apsurdnija, ova opcija, kao i opcija za korekciju distorzija su već prisutne u aparatu, u okviru opcije za razvijanje RAW snimaka!

Uobičajeno je da aparati niže klase budu ponuđeni i sa jednim ili više objektiva u tzv. „kitu“, što omogućava nabavku po bitno povoljnijoj ceni od one za koju se sam objektiv može nabaviti pojedinačno. Canon 60D se nudi u verovatno rekordnom broju kit kombinacija. Na raspolaganju je, kao osnovni kit, Canon EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS, a pored njega Canon nudi i EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS, EF-S 17-85mm f/4-5.6 IS USM, EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM i EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS. Najčešće se izbor svodi na EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS, koji rasponom nudi mnogo, a optički je sasvim solidan, ako ne za dugotrajni rad, ono barem kao dobro rešenje do kupovine boljeg.

I NEŠTO KONKRETNIJE

Kada se, nakon isčitavanja gomile tehničkog štiva i tabelarnog poređenja, konačno domognete aparata, specifikacije vam uglavnom neće pomoći da postignete viši kvalitet fotografija. Istini za volju, neće ni senzor, ali ipak, on u krajnjem slučaju predstavlja jednu od ključnih razlika među aparatima i rezultata koje postižu, pa je prirodno osvrnuti se upravo ka tom aspektu.

Pošto je ovaj kratki prikaz koncipiran tek kao letimični prikaz mogućnosti aparata i njegove izvedbe, ovaj deo ćemo posvetiti najpopularnijem modusu poređenja sa ostalim proizvodima iz konkurencije (ali i van nje) – osnovnom ISO testu. Naravno, bez donošenja konačnog suda o kvalitetu, jer ne raspolažemo sa dovoljno materijala da bismo dobijeno pretočili u validnu ocenu. Pogledajmo šta se može očekivati od novog Canon DSLR-a:





Kada je nakon premijere u EOS-u 7D, Canon izbacio 550D, pojavile su se špekulacije da senzor, iako iste rezolucije i tehničkih karakteristika, zapravo nije isti. Canon je kasnije potvrdio ta nagađanja, mada mi u testu 550D nismo utvrdili osnovanost ovih tvrdnji. Identična priča se ponavlja i sada, kada je 60D promovisan kao „aparat sa poboljšanim 18MP senzorom“. Za detaljnije analize je još uvek rano, ali prema onome što se dâ videti iz sempl fotografija i ISO kropova, skloni smo da poverujemo da izvesna poboljšanja postoje ovaj put.

U svakom slučaju, možemo konstatovati da Canon 60D još uvek čvrsto drži poziciju vrlo jakog (ako ne i najjačeg) borca na APS-C terenu, ako ne po količini šuma, ono barem po odnosu kojim se šum apsorbuje u ogromnoj rezoluciji. Sve ISO vrednosti do 3200 su upotrebljive i bez potrebe za naročitim čišćenjem, a uz pažljivo procesiranje se lagodno može koristiti i najviša vrednost baznog raspona – ISO 6400. H1 vrednost (ISO 12800) je dobijena softverskim „push-om“ za jednu blendu i kao takav demonstrira nešto više šuma no što je poželjno. Pa i pored toga, ukoliko vam u pojedinim situacijama nedostaje svetla, a uz to koristite RAW, ISO 12800 bi se mogao pokazati vrlo korisnim.

Dragan Stanojević

Tamara Martinović

© 2010 pcfoto.biz

Kompletan test možete pročitati na: http://pcfoto.rs/canon-60d-test

Zahvaljujemo se kompaniji pcfoto.biz na ustupljenom tekstu.

_________________
http://www.jovangojkovic.tk/
Nazad na vrh Ići dole
http://www.jovangojkovic.tk/
 
Canon EOS 60D
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Foto Srbija forum :: Foto Srbija Cafe :: Fotografska oprema :: Foto aparati :: Testovi foto aparata-
Skoči na: