Pre okidanja

Skoro sedeo sa profi fotografom (pod time podrazumevam coveka koji zivi od toga, ima visegodisnje iskustvo u novinama, dokacio se rada za nacionalnu geografiju i ima izlobi, nagrada...).
Dokacismo se teme pejzaza.

Covek opusteno ode prvi dan samo sa kompasom i dobrim respolozenjem.
Ide, razgleda prirodu, gleda sa koje mu strane kada pada svetlo itd. Kad se lepo iseta po prirodi, onda trazi lokalnu kafanu i lokalnu prodavnicu, najstarijeg coveka u selu...
Pokusava da se infiltrira
Uvece mu donose opremu i rano ujutru pocinje sa fotografisanjem dan ili dva...
O stativu, libelici, tajmeru i zatvaranju okulara (za pejzaze) itd i da ne pricamo...

Ne kazem da mi amateri imamo vremena i strpljenja da ovako uvek radimo, ali eto cisto malo da se razumemo sta sve ljudi rade pre nego sto pritegnu okidac.

Ne znam sto sam sve ovo ispricao, ali sigurno nikome nece nauditi

Svako ima neku svoju metodologiju... Ova je prilično dobra čini mi se.

Joey Lawrence npr. provede po par dana samo u razgovoru sa ljudima na svojim putovanjima. Tek kada ga dobro upoznaju i kada steknu poverenje, on iznosi opremu. Obavezno nakon toga pokloni fotografije meštanima.

Meni je to sjajno...

To se u filmskoj terminologiji zove izviđanje terena. Često se dešava da snimanje filma traje oko 2-3 meseca, a izviđanje isto toliko. Naravno, u izviđanje se ubraja i provera tehničkih uslova, odabir tehnike, usvajanje objekata... razdaljina do najbliže kafane...

to je sve super,kad se moze.
u mom slucaju-gde si prosao,sta si okinuo,to je to.
nema istrazivanja,pripreme i ostaloga.nije da ne bi voleo,ali tako je kako je.